Tradicionalno 16-tu godinu za redomDruštvo pčelara „Savo Popović“ iz Arilja, na crkveni praznik Cveti (05. april 2015.), organizuje manifestacijuDani pčelarstva u Arilju, koja iz godine u godinu okuplja sve veći brojpčelara. Koorganizator manifestacije je Turistička organizacija opštine Arilje, koja treću godinu zaredom sarađuje sa Društvom pčelara „Savo Popović“ u organizaciji Dana pčelara.
Izložbeni deo manifestacije Dani pčelarstva biće organizovan na Gradskom trgu i Glavnoj ulici, dok će se u porti crkve Sveti Ahilije posetiocima upriličiti sadržajan kulturno-umetnički program.
Arilje je mesto poznato po ekološki čistoj sredini, jednoj od najčistijih reka u Srbiji, Rzavu, zdravim i jedrim malinama, koje su kako mnogi degustatori kažu, najslađe baš iz ovog kraja. S toga nije ni čudo što naše vredne pčele daju najukusniji med, koji spaja pčelare iz cele Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske...da dođu u Arilje na Cveti, druže se i razmenjuju dragocena iskustva u gajenju pčela, očuvanju ekološki čiste sredine, proizvodnji meda i proizvoda od meda.
Pored pčelara i proizvođača meda i pčelinjih proizvoda, među izlagačima naći će se i proizvođači opreme za pčelare, proizvođači zdrave hrane, udruženja i zadruga voćara, proizvođači tradicionalnih srpskih suvenira i suvenira karakterističnih za Arilje. Prvi put ove godine na Danima pčelarstva izlagaće i proizvođači tekstilnih proizvoda iz Arilja, po čemu je varošica takođe prepoznatljiva. Turistička orgnizacija opštine Arilje osim učešća u organizaciji manifestacije predstaviće posetiocima na štandu svoju turističku ponudu i asortiman suvenira.Program manifestacije - osim celodnevne izložbe, predavanja iz oblasti pčelarstva (predavanja o pravilnom i uspešnom gajenju pčela, zdravom načinu proizvodnje meda i proizvoda od meda), voćarstva i zadrugarstva, pratiće i kulturno-umetnički program u dnevnim satima (gradski hor, recitatorske sekcije, folklorne i pevačke grupe, trubački orkestri).
U toku je realizacija projekta "Putem srpske tradicije" koju organizuje Udruženje Oaza mira Lopatnica, a pod pokroviteljstvom Kancelarije za dijasporu.
Veliko nam je zadovoljstvo što je i naš projekat Suveniri Srbije našao mesto u ovoj priči i verujemo da ćemo doprineti razvoju turizma našeg regiona.
O projektu "Putem srpske tradicije", organizatori kažu:
"Udruženje „Oaza mira Lopatnica“ je promoter ponude seoskog turizma Raškog okruga i u bliskoj saradnji sa gradskom upravom Kraljeva i direktorima turističkih organizacija iz regije Doboj definisali smo potrebu da se ekonomski osnažimo kroz zajedničke aktivnosti.
Namera svih strana jeste da kroz direktan uvid u stanje turizma u obe regije, upoznavanje sa domaćinima seoskog turizma, međusobnim razgovorima i razmenom iskustava – formiraju jedinstvenu turističku rutu koja će spajati najlepše što srpsko selo može da ponudi svim gostima, a najviše našim ljudima iz dijaspore.
Akcenat stavljamo na odabir najboljih turističkih domaćinstava, kulturno-istorijske spomenike, prirodna područja, specifičnosti koje se ogledaju u lokalnim običajima, tradiciji, folkloru, zanatima (nošnja, hrana i recepti, piće, starozanatski proizvodi…)
Ruta i veb sajt su zamišljeni kao odgovori na pitanja Gde odsesti (seoska domaćinstva dve regije), Šta videti (kulturno-istorijske i prirodne lokacije), Gde obedovati (restorani i ugostiteljska mesta sa tradicionalnom hranom), Šta ne propustiti (demonstracija lokalnih običaja i starih zanata – štavljenje, vezenje nošnje, izrada drvenih predmeta, ikonopisanje, izrada gurmanskih specijaliteta, gde kupiti najbolju rakiju, vino…), Tačke interesa (podrumi vina, farme, suvenirnice, manifestacije…), a sve u cilju promovisanja srpske tradicije i ekonomsko jačanje dve regije.
Učesnici projekta su direktori lokanih turističkih organizacija i njihov plan je da ovu rutu uvrste u svoju ponudu i promotivne aktivnosti. Time postižemo i veliki promotivni, ali i ekonomski interes za sve direktne i indirektne učesnike (seoski domaćini, npr.)
Kako bismo to realizovali, potrebno je da organizujemo zajedničke radne sastanke učesnika projekta iz BiH i Srbije.
Planirana je studijska poseta Raškom okrugu i regiji Doboj sa radnim sastancima na kojima bi se napravio poslovni model rute. Da bi to bilo uspešno, neophodno je da se lokacije vide i „dožive“, kao i da se svi učesnici direktno upoznaju."
"Volim Nove godine. Kada sam bila dete, Nove godine su bile najlepši deo zime (pored raspusta i Zimskog bioskopa) i za nju smo se pripremali još početkom decembra.
Mama i tata su bratu i meni pravili novogodišnju čaroliju, uspomene koje ne blede i zbog kojih i danas treperim kada se približava ovaj praznik. A kako je to izgledalo.
Ne znam da li je zaista bilo tako, ali Nove godine su tih dana bile snežne. Možda se samo tih zima i sećam, tih kada je padao svetlucavi sneg. Živeli smo u ulici punoj dece i imali smo običaj da jedni drugima pišemo novogodišnje čestitke. Te čestitke su bile romantične i bajkovite sa ljupkim crtežima kućica u snegu, zvončića, laneta, jelki i ptičica na snežnim granama. Sećam se da smo ih kupovali kod uličnih prodavaca, najčešće na Slaviji. I nismo čestitke slali poštom već smo krišom ubacivali u sandučiće komšija, da se ujutru prijatno iznenade.
Nama je dolazio Deda Mraz. Pravi pravcati jer drugačiji i ne postoje. A da bi znao šta treba da nam donese, mama i tata su upotrebljavali svu svoju maštu kojom su, hvala im, bili obdareni. Sećam se da su nas slali u sobe i rekli da svako sa svog prozora viče Deda Mrazu šta želi za poklon. Brat se drao da želi lemilicu (!), ja sam iz petnih žila puštala glas i tražila radna kolica, a mama i tata su mirno stajali na terasi i zapisivali. I, za divno čudo, Deda Mraz nas je uvek čuo i poslušao ;)
Jelku i kuću smo kitili kako smo znali i umeli. Čupave, svetlucave i raznobojne trake su ukrašavale "nebo" sobe. Njima smo spajali luster i ćoškove zidova. Balone je tata trljao o kosu i lepio po plafonu, a jelku smo kitili staklenim srebrnim, šarenim ukrasima, onim providnim plastičnim "bananama" u kojima je bilo još malo srebrne tračice, tvrdim bombonama u staniolu.
A kako je izgledao taj dan dočeka? Topla kuća, miriše na jelku i bombone, sneg napolju, sankanje, grudvanje i skijanje na gajbicama. Sećam se da je kuća mirisala na tatine sarmice, one male koje u šaku stanu. Pun lonac! Ceo dan smo čekali opušteni deo TV programa, a novogodišnji Dnevnik je bio startni pištolj za početak dočeka. Tada je mama iznosila sarmice, pečenje, sokove, pričali smo i smejali se. Brat i ja smo iščekivali samo jedno - Deda Mraza!
Kakav je to veličanstven osećaj bio! Uzbuđenje protkano dečijim strahom. Jer naš Deda Mraz nije pričao, bio je vrlo, vrlo tih.
Uvek negde pre ponoći tatu su zvali sa posla i morao je hitno da ide da rešava situaciju/spašava svet/pomaže kumu Milanu. Očekujući dolazak Deda Mraza tim odlascima u nevreme (ili pravo vreme) nismo ni pridavali nikakav značaj.
I onda je počinjalo! Kućom odzvanja lupa i mama počinje da prigušuje svetla, gasi televizor i požuruje nas da lepo sednemo (ja se krijem iza fotelje ili jelke), Deda Mraz silazi niz dimnjak! I sada pretrnem kada se setim... I trubi!!! Deda Mraz trubi!!! Tu je već i brat iza fotelje!
Tišina u sobi. Koraci u hodniku i lagano otvaranje vrata. Stigao je! Pretrpećemo sav strah, on nosi ogroman džak sa poklonima! Bradati Deda ulazi u sobu tiho, seda pored jelke, a mama priskače i kaže: "Zdravo, Deda Mraze! Deco, kažite Deda Mrazu da li ste bili dobri i izrecitujte pesmu koju ste mu pripremili". Mi promaljamo glave, skupljamo poslednje atome hrabrosti i počinjemo drhtavim glasom da recitujemo. A on nas gleda sa ljubavlju i smeši se. Onda pokaže pun džak, ustane, pomiluje nas i ode, praveći istu onakvu buku kao u dolasku. Ali mi je i ne čujemo, glave su nam zagnjurene u džak, vadimo poklone, lemilice i radna kolica, slatkiše - kakva radost!
Baš u to vreme se i tata vraćao i onda smo mu svi, čak i mama, prepričavali kako je bilo i šta nam je sve Deda Mraz doneo.
Kao da on to sve nije znao. I video.
A onda počinje odbrojavanje, čaše u rukama, prskalice, poljupci i čestitke. Odmah posle smo brzo izlazili na ulicu. Čestitali smo jedni drugima Novu godinu, komšije su se grlile, komšinke cmakale, deca skakala i trčala po snegu, bacali smo puckavce i tu, na ulici, dugo bili. Nije nam bilo hladno. Bilo je lepo i svečano.
Deca su ostajala na ulici u igri, a stariji su se okupljali u nekoj od kuća. Pilo se, dovršavalo pečenje, pevalo.
Brat i ja bismo zaspali grleći svoje poklone, a još uvek mi je u glavi slika brata koji je u svoj krevet ubacio bob - onaj sa tri skije :)
I sada, nekoliko decenija posle, moje Nove godine počinju da liče na ove dočeke iz detinjstva. Miriše sarma, pišu se pisma, dolazi Deda Mraz za svu decu iz ulice, izlazi se u ponoć i grle se komšije.
Hvala vam, mama i tata! Naučili ste nas kako da živimo jednu čaroliju."
U organizaciji Turističke organizacije Šapca i Šabac Fashion Day-a, održaće se 22. po redu Bazar Starih i umetničkih zanata i to u petak 31.10.2014. od 10:00h do 22:00 č. ispred stare Robne kuće u gradskoj pešačkoj zoni Šapca (Karađorđeva ulica).
Pravo na učešće imaju svi kreativni ljudi koji se bave starim i umetničkim zanatima kao i domaćom radinosti, unikatnom garderobom, nakitom i modnim detaljima, prirodnom kozmetikom, upotrebnim i dekorativnim predmetima za kuću, slikarstvom, fotografijom itd. i žele da prodaju svoje radove.
Potrebno je poslati prijavu sa sledećim informacijama:
1. ime i prezime 2. kontakt telefon, imejl 3. link do Vaše FB stranice, profila ili veb sajta 4. ukratko šta biste izlagali, gde ste do sada izlagali i jednu fotografiju
Prijave slati na imejl: bazarsabac@gmail.com sa naznakom Bazar. Zamolili bismo Vas da nam prijavu pošaljete najkasnije do ponedeljka 27. oktobra 2014.
Dani pčelarstva u Arilju
25/03/2015
Dani pčelarstva u Arilju na crkveni praznik Cveti
05. april 2015. godine
Tradicionalno 16-tu godinu za redom Društvo pčelara „Savo Popović“ iz Arilja, na crkveni praznik Cveti (05. april 2015.), organizuje manifestaciju Dani pčelarstva u Arilju, koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj pčelara. Koorganizator manifestacije je Turistička organizacija opštine Arilje, koja treću godinu zaredom sarađuje sa Društvom pčelara „Savo Popović“ u organizaciji Dana pčelara.
Izložbeni deo manifestacije Dani pčelarstva biće organizovan na Gradskom trgu i Glavnoj ulici, dok će se u porti crkve Sveti Ahilije posetiocima upriličiti sadržajan kulturno-umetnički program.
Arilje je mesto poznato po ekološki čistoj sredini, jednoj od najčistijih reka u Srbiji, Rzavu, zdravim i jedrim malinama, koje su kako mnogi degustatori kažu, najslađe baš iz ovog kraja. S toga nije ni čudo što naše vredne pčele daju najukusniji med, koji spaja pčelare iz cele Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske...da dođu u Arilje na Cveti, druže se i razmenjuju dragocena iskustva u gajenju pčela, očuvanju ekološki čiste sredine, proizvodnji meda i proizvoda od meda.
Pored pčelara i proizvođača meda i pčelinjih proizvoda, među izlagačima naći će se i proizvođači opreme za pčelare, proizvođači zdrave hrane, udruženja i zadruga voćara, proizvođači tradicionalnih srpskih suvenira i suvenira karakterističnih za Arilje. Prvi put ove godine na Danima pčelarstva izlagaće i proizvođači tekstilnih proizvoda iz Arilja, po čemu je varošica takođe prepoznatljiva. Turistička orgnizacija opštine Arilje osim učešća u organizaciji manifestacije predstaviće posetiocima na štandu svoju turističku ponudu i asortiman suvenira.Program manifestacije - osim celodnevne izložbe, predavanja iz oblasti pčelarstva (predavanja o pravilnom i uspešnom gajenju pčela, zdravom načinu proizvodnje meda i proizvoda od meda), voćarstva i zadrugarstva, pratiće i kulturno-umetnički program u dnevnim satima (gradski hor, recitatorske sekcije, folklorne i pevačke grupe, trubački orkestri).
Projekat Putem srpske tradicije
26/01/2015
U toku je realizacija projekta "Putem srpske tradicije" koju organizuje Udruženje Oaza mira Lopatnica, a pod pokroviteljstvom Kancelarije za dijasporu.
Veliko nam je zadovoljstvo što je i naš projekat Suveniri Srbije našao mesto u ovoj priči i verujemo da ćemo doprineti razvoju turizma našeg regiona.
O projektu "Putem srpske tradicije", organizatori kažu:
Više informacija o projektu možete pročitati na sajtu www.seloturizam.com.
Izložba Vrli Stari svet - Sedmorečje
15/01/2015
Pozivamo vas na prvu samostalnu izložbu "Vrli Stari svet" u organizaciji Škole praistorijske arheologije Sedmorečje.
Izložba će biti otvorena u petak 16. januara 2015. godine u Galeriji Art Centar Beograd, Čumićevo sokače 2/1, u 19 časova.
Nove godine, onda kada su mirisale
18/12/2014
Mama i tata su bratu i meni pravili novogodišnju čaroliju, uspomene koje ne blede i zbog kojih i danas treperim kada se približava ovaj praznik. A kako je to izgledalo.
Ne znam da li je zaista bilo tako, ali Nove godine su tih dana bile snežne. Možda se samo tih zima i sećam, tih kada je padao svetlucavi sneg. Živeli smo u ulici punoj dece i imali smo običaj da jedni drugima pišemo novogodišnje čestitke. Te čestitke su bile romantične i bajkovite sa ljupkim crtežima kućica u snegu, zvončića, laneta, jelki i ptičica na snežnim granama. Sećam se da smo ih kupovali kod uličnih prodavaca, najčešće na Slaviji. I nismo čestitke slali poštom već smo krišom ubacivali u sandučiće komšija, da se ujutru prijatno iznenade.
Nama je dolazio Deda Mraz. Pravi pravcati jer drugačiji i ne postoje. A da bi znao šta treba da nam donese, mama i tata su upotrebljavali svu svoju maštu kojom su, hvala im, bili obdareni. Sećam se da su nas slali u sobe i rekli da svako sa svog prozora viče Deda Mrazu šta želi za poklon. Brat se drao da želi lemilicu (!), ja sam iz petnih žila puštala glas i tražila radna kolica, a mama i tata su mirno stajali na terasi i zapisivali. I, za divno čudo, Deda Mraz nas je uvek čuo i poslušao ;)
Jelku i kuću smo kitili kako smo znali i umeli. Čupave, svetlucave i raznobojne trake su ukrašavale "nebo" sobe. Njima smo spajali luster i ćoškove zidova. Balone je tata trljao o kosu i lepio po plafonu, a jelku smo kitili staklenim srebrnim, šarenim ukrasima, onim providnim plastičnim "bananama" u kojima je bilo još malo srebrne tračice, tvrdim bombonama u staniolu.
A kako je izgledao taj dan dočeka? Topla kuća, miriše na jelku i bombone, sneg napolju, sankanje, grudvanje i skijanje na gajbicama. Sećam se da je kuća mirisala na tatine sarmice, one male koje u šaku stanu. Pun lonac! Ceo dan smo čekali opušteni deo TV programa, a novogodišnji Dnevnik je bio startni pištolj za početak dočeka. Tada je mama iznosila sarmice, pečenje, sokove, pričali smo i smejali se. Brat i ja smo iščekivali samo jedno - Deda Mraza!
Kakav je to veličanstven osećaj bio! Uzbuđenje protkano dečijim strahom. Jer naš Deda Mraz nije pričao, bio je vrlo, vrlo tih.
Uvek negde pre ponoći tatu su zvali sa posla i morao je hitno da ide da rešava situaciju/spašava svet/pomaže kumu Milanu. Očekujući dolazak Deda Mraza tim odlascima u nevreme (ili pravo vreme) nismo ni pridavali nikakav značaj.
I onda je počinjalo! Kućom odzvanja lupa i mama počinje da prigušuje svetla, gasi televizor i požuruje nas da lepo sednemo (ja se krijem iza fotelje ili jelke), Deda Mraz silazi niz dimnjak! I sada pretrnem kada se setim... I trubi!!! Deda Mraz trubi!!! Tu je već i brat iza fotelje!
Tišina u sobi. Koraci u hodniku i lagano otvaranje vrata. Stigao je! Pretrpećemo sav strah, on nosi ogroman džak sa poklonima! Bradati Deda ulazi u sobu tiho, seda pored jelke, a mama priskače i kaže: "Zdravo, Deda Mraze! Deco, kažite Deda Mrazu da li ste bili dobri i izrecitujte pesmu koju ste mu pripremili". Mi promaljamo glave, skupljamo poslednje atome hrabrosti i počinjemo drhtavim glasom da recitujemo. A on nas gleda sa ljubavlju i smeši se. Onda pokaže pun džak, ustane, pomiluje nas i ode, praveći istu onakvu buku kao u dolasku. Ali mi je i ne čujemo, glave su nam zagnjurene u džak, vadimo poklone, lemilice i radna kolica, slatkiše - kakva radost!
Baš u to vreme se i tata vraćao i onda smo mu svi, čak i mama, prepričavali kako je bilo i šta nam je sve Deda Mraz doneo.
Kao da on to sve nije znao. I video.
A onda počinje odbrojavanje, čaše u rukama, prskalice, poljupci i čestitke. Odmah posle smo brzo izlazili na ulicu. Čestitali smo jedni drugima Novu godinu, komšije su se grlile, komšinke cmakale, deca skakala i trčala po snegu, bacali smo puckavce i tu, na ulici, dugo bili. Nije nam bilo hladno. Bilo je lepo i svečano.
Deca su ostajala na ulici u igri, a stariji su se okupljali u nekoj od kuća. Pilo se, dovršavalo pečenje, pevalo.
Brat i ja bismo zaspali grleći svoje poklone, a još uvek mi je u glavi slika brata koji je u svoj krevet ubacio bob - onaj sa tri skije :)
I sada, nekoliko decenija posle, moje Nove godine počinju da liče na ove dočeke iz detinjstva. Miriše sarma, pišu se pisma, dolazi Deda Mraz za svu decu iz ulice, izlazi se u ponoć i grle se komšije.
Hvala vam, mama i tata! Naučili ste nas kako da živimo jednu čaroliju."
Ana Jovanović, osnivač Suvenira Srbije
Foto: http://www.nemagreske.com/wp-content/uploads/2012/12/Cestitka.jpg
Bazar starih zanata u Šapcu
17/10/2014
Pravo na učešće imaju svi kreativni ljudi koji se bave starim i umetničkim zanatima kao i domaćom radinosti, unikatnom garderobom, nakitom i modnim detaljima, prirodnom kozmetikom, upotrebnim i dekorativnim predmetima za kuću, slikarstvom, fotografijom itd. i žele da prodaju svoje radove.
Potrebno je poslati prijavu sa sledećim informacijama:
Prijave slati na imejl: bazarsabac@gmail.com sa naznakom Bazar. Zamolili bismo Vas da nam prijavu pošaljete najkasnije do ponedeljka 27. oktobra 2014.