У 5. и 6. миленијуму пре н.е., простор данашње Србије и централног Балкана (готово пола милиона квадратник километара) представљао је културно средиште Европе. У близини Винче, на обали реке Болечице, било је велико насеље у коме се развијала једна од првих европских цивилизација.
Хиљаде алатки од опсидијана (вулканско стакло), мноштво наруквица и украса од спондилус шкољки, прелепа керамика обојена цинабаритом приближава нам начин живота и интересовања древних житеља, способних трговаца и занатлија.
Ово су руком резбарене дашчице са упоредним винчанским писмом (5. миленијум пре н.е.) и ћирилицом. Званична наука и даље сматра да је прво азбучно писмо феничанско, из 2. миленијума пре н.е. Тема винчанског језика се тек отвара, а његова загонетност је стална инспирација истраживачима и заљубљеницима у истину.
Дашчице су од дрвета крушке, пајасена, црвене врбе и белог ораха.